Зашто деца треба да се баве планинарењем

Пријатељства на планинама се мере по томе ко је пружио руку када је требало прећи преко стене, и по томе колико је осмеха и осећања среће изазвало налажење цвета шафрањике у суботичкој пешчари, или поглед са неког врха. Без обзира на марку мобилног телефона на планинама су сви једнаки.

Када са ранцем на леђима по хладноћи , снегу , леду и киши, деца савладају своје страхове на исти начин ће се понашати сутра у животу. Пешачење суботичком пешчаром или планинарење Фрушком гором  захтева дисциплину. Уместо да се викендом излежавају до ручка, а затим се из кревета преместе за компјутер, деца ће научити да устају рано. Увече ће сами спаковати планинарски ранац и лећи на време. Научиће да брину о природи.

Планинарење је најздравија физичка активност јер се одвија на најлепшим местима у природи.

При пешачењу суботичком пешчаром, обалом Палићког језера или на планинама нестаје потреба да будемо моћнији од друга, потреба да га савладамо. Дакле планинарење утиче на смањење насиља у школама.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s